AKREDITACIJE ZA KONCERT "PRIJATELJI ŠABANU"

Medijske kuće iz Niša i regiona, čiji ce predstavnici ići na konert „Prijatelji Šabanu“ organizovanim besplatnim prevozom (autobusom) iz Niša na dan koncerta (oko 15 sati) – zahteve za akreditacije sa podacima o članovima ekipa (imena, brojevi ličnih karata i kontakt telefoni) treba da pošalju na mail radionisvil@yahoo.com najkasnije do srede, 3. decembra u 15.00 sati. Dertaljnije informacije o tačnom terminu polaska iz Niša – dostavićemo naknadno.
Kontakt telefon je 018 533 022

Medijske kuće iz ostalih gradova (čiji će predstavnici samostalno ići u Beograd) zahteve za akreditacije treba da pošalju na mail Sava Centra pr@savacentar.net
takodje do srede u 15.00. Za informacije o preuzimanju akreditacija u Beogradu – kontaktirati press team Sava Centra na navedeni mail ili na telefon
011 220 6770

Nišville produkcija i Ministarstvo kulture Republike Srbije pozivaju Vas na koncert u čast legende romske muzike 6. decembra 2008. od 20 časova u Sava Centru u Beogradu: “Prijatelji Šabanu!”

Učestvuju:

Esma Redžepova & Ansambl Teodosievski
Zoran Predin &Šukar
Misterija bugarskih glasova
Dado Topić & Sounds of South
Yildiz Ibrahimova Band
Louis & Louis Band
Dixie Pogon & Crne Mambe
Pokrovitelj: koncerta je Predsednik Republike Srbije
Izvršna produkcija: Nišville Jazz Festival
Podrška: Grad Niš
Prodaja karata od 25. novembra na biletarnicama Sava Centra
i Bilet Servisa po ceni od 800,00 dinara.

Prema svim procenama, ovogodišnje izdanje Nišville jazz festivala tokom četiri dana trajanja posetilo je ukupno oko 20.000 gledalaca – od toga 15.000 na Letnjoj pozornici niške Tvrdjave, a na gostovanjima pojedinih programa festivala u Beogradu, Novom Sadu, Dimitrovgradu, Paraćinu i Subotici bilo je prisutno oko 5.000 ljudi.
Svake festivalske večeri na Letnjoj pozornici tokom nastupa headlinera, gledalište ne samo da je bilo ispunjeno do poslednjeg „sedećeg mesta“ , već su bili popunjeni i stajaći kapaciteti – kako u samom amfiteatru tako i na prilaznom platou. Rekordna poseta je zabeležena druge festivalske veceri (15. avgusta) kada je nastup britanskog sastava The Brand New Heavies pratilo preko četiri hiljade posetilaca.
Nišville produkcija se ovim putem zahvaljuje svim dobrim ljudima koji su i ove godine podržali i pomogli Festival, a posebno fantastičnoj publici koja već godinama u ovoj manifestaciji prepoznaje pravi kvalitet i stvara specificnu atmosferu po kojoj je Nišvil prepoznatljiv sada već i u čitavom svetu.

foto: D.M.Car

Proslavljeni trubač, kompozitor i aranžer Duško Gojković koji je sa svojim Internacionalnim be bop Kvintetom zvanično otvorio jubilarni XXV Nišville jazz festival, i prvi je dobitnik Nišville nagrade za životno delo koja će ubuduće nositi njegovo ime, tokom svog prvog gostovanja u Nišu posvetio je jednu kompoziciju Festivalu. Ovaj umetnik širom sveta cenjen i kao autor velikog broja kompozicija koje su stekle status džez standarda (In sign of Libra, Be bop City, Soul Connection, Inga...), napisao je specijalno za ovu priliku numeru “Nishville Jubilation” i Nisville produkciji poklonio aranžman raspisan za kvintet (truba, tenor saksofon, klavir, kontrabas i bubnjevi).

LEGENDE - LEGENDI

Četvrto veče Nišville jazz festivala po zvučnosti imena učesnika (u svetskim razmerama) samo naizgled nije bilo na nivou prethodnih. Potvrda veoma ujednačenog i izuzetno kvalitetnog programa bile su reakcije publike koja je i te večeri ispunila gledalište i svoje aplauze veoma ravnomerno rasporedila na sve učesnike. Zajednički „sadržalac“ je bilo i to što je publika svim bendovima jedva dopustila da odu sa bina.
Već prvim taktovima svog programa New York Ska Jazz Ensemble je naterao posetioce da što pre zauzmu svoja mesta. Ekipa odličnih muzicara koji bi se bez problema snašli u bilo kom muzičkom stilu, predstavila je originalni koncept spoja ska i reggae muzike sa džezom izvodeći kako originalne autorske kompozicije, tako furiozne obrade džez standarda medju kojima su se našle i dve numere velikog Carlsa Mingasa.
Sa „Sky“ scene se zatim na publiku „sručio“ pravi letnji muzički pljusak zvani „Jan Vaclav Vanek Trio“. Publika je „kupljena“ već prvim taktovima temperamentne obrade Džangovog standarda „Minor swing“. U nastavku, bez obzira da li je reč o ambijentalnim baladama, savremenom konceptu džez klavirskog trija (najbolje vrste) u kojem je Vanek umesto gitare svirao bubnjeve, a drugi gitarista klavir, ili pak (ponovo) karakteristicnim furioznim gitarskim izvodjenjima Jana Vaclava Vaneka – ovacije usmerene ka vanserijskom triju nisu prestajale.
Misteriozni glasovi Bugarske predvodjeni dirigenticom Dorom Hristovom, pokazali su na najbolji način zašto je ovom jedinstvenom ansamblu koji kombinujuci višeglasno i tradicionalno (otvoreno) pevanje, kao jedinom ansamblu sa Balkana uručena (najveca moguća) Gremi nagrada u kategoriji World music.
S druge strane, pevač i gitarista Ian Siegal pružio je „krunski dokaz“ da se na britanskoj bluz sceni posle decenija zatišja ponovo dogadja nešto veoma značajno. Posle njegovog solo seta, na sceni mu se pridružio i niški City band, koji je po ko zna koji put pokazao da na sceni može biti i mnogo više nego solidna podrška i najvećim svetskim bluz imenima.
A sve to još više dobija na značaju ako se zna da (zbog Siegalovog dolaska u Niš neposredno pred nastup – zbog čega nije bilo vremena za zajedničku tonsku probu) je zajednički program dogovaran i „uvežbavan“ u garderobi neposredno pred izlazak na scenu.
Veliko finale Nišvilla 2008 bio je nastup grupe Leb i Sol sa kojom je (kao i na novom albumu „Itakanataka“) nastupio Dado Topić. Posle predstavljanja pesama sa novog albuma i podsećanja na neke od starih „Leb i Sol“ hitova, ali i veoma komplementarne Topićeve „Makedonije“ , tačno u 03.00 (pred gledalištem u kojem je bilo minimum 2.000 ljudi) muzičari iz sastava „Leb i sol“ su ustupili instrumente članovima niškog sastava „Sounds of South“ sa kojima je Dado (na Romskom) otpevao dve pesme iz repertoara Šaban Bajramovića (Djelem Djelem i Geljam dade) što je uz, uvek emotivne (ali nikada patetične) reči ove legende Yu roka bilo i najbolja moguca odjava Nišvilla.

Branislav Dejanović
foto: Bojan Stojadinović

MESEČINA NAD NIŠVILOM
(Eftekasat, Hugo Siegmeth Quartet, Rosenberg, Sidsel Endresen & Ian Bang, Rodney Jones Trio & Donald Harrison, Sounds of south)

Puno simbolike je bilo tokom nastupa Rosenberg trija tokom treće večeri XXV internacionalnog Nisville jazz festivala u niškoj Tvrdjavi, što je bio jedan od centralnih programa te večeri. Trojica rodjaka iz holandske romske zajednice pred punim gledalištem najneposrednije su pokazali šta je sam aktuelni vrh gipsy ili manuš svinga, prvog autohtonog jazz pravca nastalog van severnoameričkog kontinenta. Vatromet svinga i melodika koja i neupućene udara direktno u stomak išli su „u paketu“ sa pomračenjem (i „odmračenjem“) meseca dok su se redjale kako originalne kompozicije, tako i obrade „hitova“ u rasponu od „Minor swig“ preko „Oči čornije“, do velikog finala uz „Spain“ Čika Korie (naravno, sa Rodrigovim „Aranhuez“ uvodom“). Stajaće ovacije publike „začinjene“ su nagradom festivala „Bata Anastasijević“ za promociju džeza koju su Stohelu Rozenbergu uručili gradonacelnik Niša Miloš Simonović i ćerka Bate Anastasijevića začetnika džez festivala u Nišu – Varvara.
Program treće večeri Nišvila posmatrao je i holandski ambasador u Srbiji Ron van Dartel koji i inače prati mini balkansku turneju Rozeenberga (Novi Sad, Niš, Herceg Novi), i koji je, sa suprugom prisustvovao i izuzetno posečenom završnom času workshopa Stohela Rozenberga. Tek toliko da se vidi kakav status uživaju članovi ovog ansambla.
Na sličan prijem publike naišao je i festivalski set trija fantasticnog gitariste Rodnija Džonsa sa kojim je kao gost nastupio ništa manje kvalitetan saksofonista Donald Harison.
Bio je to najbolji funk jazz koji se do sada čuo na ovim prostorima, a istovremeno i primer kako se vrhunskim savremenim izrazom džezu može vratiti primarni plesni karakter bez obzira da li je reč o originalnim kompozicijama Rodnija Džonsa, be bop materijalu ili pop standardima poput „Ain’t no sunshine“. Uz to, subjektivno je mišljenje potpisnika, da je balada „Round midnight“ dobila najbolju gitarsku verziju.
Ništa manje upečatljivi nisu bili ni nastupi egipatskog sastava Eftekasat čiji su članovi postavili etalon kako orijentalnu muziku inkorporirati u džez rok izraz, kao i izvanrednog Kvarteta saksofoniste Huga Sigmeta čiji je set bio prava poslastica za „ortodoksnije“ ljubitelje džeza. Kao antipod svemu tome bio je upečatljivi nastup dua iz Norveške – fenomenalne vokalistkinje (namerno izbegnuto korišcenje termina: pevačica) Sidsel Endresen i sample čarobnjaka Iana Banga koji su na licu mesta kreirali zvučnu sliku koja prevazilazi sve granice stereotipnog shvatanja termina - muzika.
Na kraju ovog pregleda, kao što je to uostalom bilo i u redosledu nastupa, ali nikako najmanje važno (čak naprotiv) dolazi i niški sastav Sonunds of south. Koliko sećanje služi ovo je najbolje osmišljeni i najpedantnije realizovani projekat svih (džez) vremena kada je reč o niškoj sceni, što bi osim publike (koja je u veoma sitnim satima sa pažnjom odslušala veoma zahtevan ali i izuzetno „slušljiv“ program) trebalo da imaju u vidu i odredjene (pre svega) kulturne institucije grada.

Tarhana, Soon Kim quartet, Brand new heavise, Plan9 & DJ Funky Junkie

Zvezda druge festivalske večeri XXV Nišvil jazz festivala bila je britanska acid jazz grupa Brand new heavies koja je ove godine dobila Gran prix festivala za fuziju džeza i drugih muzičkih stilova koja od 2006. godine nosi ime Šabana Bajramovića. Njihov furiozan jednoiposatni nastup na Earth stege–u posmatrao je te večeri možda i rekordan broj posetilaca kada je reč o Letnjoj pozornici. Po nekim procenama, s obzirom da je gledalište bilo ispunjeno do poslednjeg mesta (uz važnu napomenu da je publika stajala), kao i da je i veći deo ulaznog platoa bio takodje pun – petak, 15. avgust 2008. godine ostaće upamćen po cifri od možda i više od 4.000 posetilaca.
Program te večeri otvorila je grupa Tarhana čiji članovi (u stilu naziva grupe) potiču iz razlicitih delova Evrope (Holandija, Turska, Bugarska, Nemačka) sa kojima je kao gost nastupio muzicki genije – bugarski kavalista Teosdosi Spasov. Njihovu kombinaciju različitih ritmova i melodike sa različitih meridijana publika je ispratila sa velikom pažnjom i ispratila pravim ovacijama.
Ljubitelji savremenijeg džeza imali su potom priliku da uživaju u nastupu odličnog internacionalnog (Nemačka, SAD) fee jazz kvarteta koji predvodi saksofonista japansko - korejskog porekla Soon Kim.
Neprijatnu „privilegiju“ da im jedna od najznačajnijih grupa sa prelaza 20. u 21. vek Brand new heavises bude „predgrupa“ - imao je niški sastav Plan9 sa kojima je kao specijalni gost nastupio DJ Funky Junkie. Medutim, ako je odlično zagrejana (pretežno mlada) publika znala šta može da očekuje (i to i dobila) od BNH, čak i redovni posetioci klupskih nastupa niškog sastava bili impresionirani punim zvukom, odličnim uigranim muziciranjem i veoma zanimljivim izborom tema (od klasičnog soula, preko mainstream standarada, do džez roka) izvedenim na sasvim originalan način. Potvrda toga je da se broj publike (a podsećamo da je bilo odmah posle BNH) takoreći uopšte nije smanjio.

Dixie, Vetex, Keiko, Gilles, Jose, Duško, Bili – pa videli!

Čak i pored fenomenalnog nastupa sastava Culture mix koji predvodi jedan od pionira džez roka Billy Cobham, centralni trenutak prve veceri XXV Nisville jazz festivala bio je izlazak na scenu istinske legende svetske jazz scene trubaca Duška Gojkovića. Već sam njegov izlazak na scenu propraćen je petominutnim stajaćim ovacijama preko tri hiljade posetilaca koji su ispunili gledalište Letnje pozornice u niškoj Tvrdjavi. Sve se to nastavilo uručivanjem Dušku Gojkoviću nagrade festivala za životno delo, a da simbolika bude potpuna - saopšteno je da je baš tog dan iz Ministarstva kulture Srbije stigao potvrdan odgovor na predlog festivala da i ovaj velikan bude uključen na spisak zaslužnih umetnika koji su stekli nacionalnu penziju.
Medjutim, na osnovu onoga kako ovaj mladic od 77 godina izgleda i pre svega na osnovu toga kako superiorno Duško i njegov Internacionalni be bop kvintet zvuce – njemu ta penzija još duge neće biti potrebna.
Program prve večeri otvorio je odlični niški Dixie pogon kome se u nekoliko džez standarda pridružila i temperamentna pijanistica i pevačica Keiko Borjeson.
Da diksilenda nikada dosta potvrdile su i reakcije publike posle nastzupa Beogradskog dixieland orkestra, jedinog ansambla ove vrste koji u svom sastavu ima i originalnu plesnu trupu.
Več dobro podgrejanu atmosferu, originalnim kompozicijama, duhovitim koreografijama i pre svega fenomenalnim štimungom dodatno je zagrejao belgijsko - francuski brass bend VETEX što je bio odličan šlagvort za drugi highlight te večeri - nastup Bilija Kobama i njegovog sastava.
Dovoljno je reći da je publika sastavljena kako od onih čiji je muzički ukus počeo da se ozbiljnije profiliše upravo sa Bilijevim prvim albumima, tako i od različitih generacija njihovih potomaka – podjednako oduševljeno reagovala na ovaj nastup.
Završni program prve večeri bio je nastup legenadarnog britanskog DJ-a Gillesa Petersona sa kojim je nastupio fenomenalni pevač iz SAD Jose James koji će veoma uskoro izvanično zauzeti vrhove jazz lista i kada je reč o kategoriji vokala, ali i kada se vrednuje autorski doprinos ovom stilu.
Zbog organizovanog prevoza nekoliko učesnika programa do beogradskog aerodroma Gilles je trebalo da krene oko dva posle ponoći, pa je dužina ovog nastupa lako mogla da bude svedena tek na nešto malo manje od sat vremena. Medjutim, stvar je spasla ekipa muzičkog portala B92, koja se ponudila da odveze čoveka koji je izmislio acid jazz direktno do Surčina neposredno pred poletanje – pa je njegov set imao sasvim pristojnu minutažu, što je pretežno mlada publika dočekala sa oduševljenjem. Tek da konstatujemo – program je završen negdo oko 04.00!

Ličnom odlukom ministra kulture Srbije Nebojše Bradića udvostručen je iznos kojim će ovo Ministarstvo pomoći predstojeće izdanje Nišville jazz festivala. Podsećamo da je na poslednjem Konkursu za projekte u kulturi, Nišville festival od Ministarstva sagledan cifrom od 800.000 dinara, što znači da će ova manifestacija ove godine dobiti 1, 6 miliona dinara.
Inače, prilikom potpisivanja ugovora o donaciji Ministarstva nakon pres konferencije i promocije Nišvila u Beogradu, direktoru festivala Ivanu Blagojeviću je rečeno da će Ministarstvo kulture naredne godine u prvi plan staviti dva festivala koja najbolje prezentuju Srbiju u svetu - a to su Exit i Nisville.

Nisville jazz festival koji je od 14. do 17. avgusta održan na Letnjoj pozornici niške Tvrdjave, imao je i ove godine svojevrstan misonarski karakter, organizovanjem besplatnih programa u još nekoliko severnijih i jednom gradu na istoku.

Na centralnom trgu u Dimitrovgradu, u četvrtak, 14. avgusta nastupio je egipatski sastav Eftekasat. U Beogradu je u petak, 15. avgusta na trgu republike kod fontane svoj upečatljivi performans izveo belgijsko-francuski brass bend Orchestre international du Vetex. Istog dana (petak, 15. avgust) u novosadskom klubu „Eldorado Bacano“ na SPENS-u osim Orchestre international du Vetex svirao je niški City band.
U subotu, 16. avgusta na gradskom trgu u Paraćinu svirali su Hazari i Soon Kim Trio i Trio Jana Vaclava Vaneka.Takodje u subotu (16. avgust) u Subotici, su svirali Orchestre international du Vetex i niški Dixie pogon.

Ulaz na sve ove programe bio je besplatan

U sklopu pratećih programa, Nišville jazz festival u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Stevan Sremac“ u petak 15. avgusta u Čitaonici periodike Narodne biblioteke u Nišu održana je promocija knjige „Narod bluza - crnačka muzika u beloj Americi“ (Blues people) koju je napisao Leroa Džouns, na srpski preveli Nišlije Mimica Petrović Radovanović i Aleksandar Radovanović, a objavila beogradska kuća „Utopija“.
„Narod bluza“ je najznačajnija i jedna od najreferentnijih studija o nastanku i razvoju muzike američkih crnaca. U vreme kada se pojavila (1963. godine) predsdtavljala je radikalnu prekretnicu u razumevanju crnačke kulture i crnačke muzike. Ova knjiga i danas zauzima centralno i nezaobilazno mesto u svakoj ozbiljnoj bibliografiji dela koja se bave ovom problematikom. Pošto je shvatanje muzike nemoguće bez dubokog i multidisciplinarnog poniranja u istoriju naroda. čija je ona izraz, ova knjiga na suveren način progovara i o američkoj kulturi, ekonomiji, društvu i od suštinske je važnosti za razumevanje odnosa crnaca i belaca. Džounsova reinterpretacija razvoja crnačke muzike (od radnih pesama i spirituala, preko primitivnog klasičnog i urbanog bluza, do njuorleanskog džeza, svinga, bibapa, i fri džeza) relevantna je i za razumevanje recentnih kretanja u džezu, jer pruža inspirativno i ubedljivo teorijsko-metodološko polazište.
Poznati američki dramski pisac, pesnik i politički aktivista Leroa Džouns, poznatiji pod imenom Amiri Baraka, svojim dramam, pesmama, romanima i esejima je tokom prošlog stoleca odlučujuće uticao na američke crnce da se udalje od problema asimilacije i integracije u belo američko društvo i okrenu sebi samima i sopstvenom iskustvu Amerike, a najbolji izraz tih kretanja je upravo njihova muzika.
Inače, supružnici i odlicni poznavaoci džeza Mimica Petrović Radovanović i Aleksandar Radovanović do sada su, što zajedno, što pojedinačno preveli kultnu autobigrafiju Čarlsa Mingusa „Bedniji od šugavog psa“ (Beneath the underdog – Samizdat B92) i „Poželeti mesec - život i doba Bili Holidej“ ( Wishing on the moon - Narodna knjiga) Donalda Klarka, a imaju i gotove prevode „Autobiografije“ Majlsa Devisa i knjige „Moje godine u Nju Orleansu“ Luisa Armstronga.
Na promociji su osim prevodioca, o knjizi govorili i sociolog kulture i džez kritičar Slobodan Stojanovic Bobi i filmski i džez kritičar iz Beograda Slobodan Bobi Aranadelović.